Михайлова А. А. Сережане на границе Габсбургской империи: проблема интерпретации музейного наследия в свете исторической трансформации этнокультурного ландшафта

Алена Алексеевна Михайлова
Российский этнографический музей
Санкт-Петербург, Российская Федерация
ORCID 0000-0001-7457-2309
E-mail: alena-muzej@yandex.ru

 

 Скачать  |  К содержанию #3. 2021

 

АННОТАЦИЯ. Для Всероссийской этнографической выставки, прошедшей в 1867 г. в Москве, были приобретены редчайшие образцы старинного народного костюма из окрестностей г. Карловаца (ист. Австрия, совр. Хорватия). Костюмные комплексы должны были представлять самобытную культуру сережан — жителей приграничной территории Австрии, отделявшей ее от Османской империи. Это смешанное сербохорватское население австрийской «Военной границы» было пожизненно военнообязанным, что обусловило складывание особой культурной среды и локальных традиций. По прошествии 150 лет со времени выставки политический облик и этнокультурный ландшафт этой области претерпели существенные изменения, а архаические костюмы сережан, хранящиеся ныне в Российском этнографическом музее, в контексте складывания новых национальных идентичностей на постюгославском пространстве обрели особое символическое значение. Фольклоризация сережанского наследия актуализировала проблему его интерпретации, сдвинув акцент с рассмотрения его как уникального исторического социально-культурного феномена в область этнонациональной полемики. В статье приводится анализ традиционной культуры сережан с позиций ее неразрывной связи со временем и пространством, в которых она возникла, а также с ее диффузионной природой, сочетающей в своей основе черты двух архаических культурно-хозяйственных типов — пастушеского и земледельческого. Проведенная автором ревизия исторических источников позволяет установить этноконфессиональную среду, в которой бытовали рассматриваемые памятники, выявить личность их собирателя и на основании этих данных внести существенные коррективы в их атрибуцию, не подвергавшуюся до недавнего времени критическому осмыслению. Однако рассмотрение проблемы в фокусе фронтирного дискурса позволяет делать вывод о том, что в артефактах намного ярче прочитывается их локальная специфика, в основе которой лежит смешение культурных традиций, чем этноконфессиональные признаки. Это обстоятельство ставит под сомнение возможность проведения прямых параллелей между современными мононациональными постюгославскими идентичностями и сережанским наследием. Следовательно, акцент в современной интерпретации рассматриваемых памятников должен приходиться на их уникальную историческую природу, связанную с феноменом пограничья и теми культурными трансформациями, к которым оно располагало. 

 

КЛЮЧЕВЫЕ СЛОВА: военная граница, этнографическая выставка, традиционный костюм, православие, идентичность, сербы, хорваты, полиэтничность, локальная культура, интерпретация наследия

 

DOI 10.31250/2618-8619-2021-3(13)-49-69
УДК 391.4:069.41

 

СПИСОК ИСТОЧНИКОВ И ЛИТЕРАТУРЫ 

  • Переписка М. Ф. Раевского с корреспондентами по поводу этнографической выставки, 1867 // АРЭМ Ф. 5. Оп. 2. Д. 4.
  • Письма Н. Вукичевича, 1866–1867 // АРЭМ. Ф. 5. Оп. 1. Д. 8.
  • Раевский М. Ф. // ОПИ ГИМ Ф. 347. Д. 8.
  • Список вещей, посланных в Комитет московской выставки М. Ф. Раевским // РО РНБ Ф. 608. Оп. 1. Д. 3359.
  • Басалаева И. П. Критерии фронтира: к постановке проблемы // Теория и практика общественного развития. 2012. № 2. С. 46–49.
  • Басалаева И. П., Дубман Э. Л., Мизис Ю. А., Мильчев В. И., Сень Д. В., Урушадзе А. Т., Ходарковский М. Как сегодня изучать фронтиры? Дискуссия по статье Д. В. Сеня // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2020. № 1. С. 81–105.
  • Беговић Н. Крсно име у владичанству Горњо-Карловачком, нарочито на Перни // Родољуб. 1880. № 1 (4). С. 1–3.
  • Беговић Н. Живот и обичаји Срба-граничара. Загреб: Narodne novine, 1887.
  • Бјеладиновић Ј. Народне ношње у XIX и XX веку. Србија и суседне земље. Књ 1. Београд: Етнографски музеј у Београду, 2011.
  • Всероссийская этнографическая выставка, устроенная Императорским Обществом любителей естествознания, состоящим при Московском университете в 1867 году. М.: Катков и К°, 1867.
  • Горлова И. И., Бычкова О. И., Костина Н. А. Этнокультурный брендинг территории как ресурс региональной культурной политики // Культурное наследие России. 2018. № 3. С. 80–85.
  • Делић Н. Становништво Војне крајине 1831: Верска структура, наталитет, морталитет, нупцијалитет // Зборник Матице српске за историју. 2014. № 90. С. 55–69.
  • Деминцева Е. Б. Этнические vs социальные границы: дети мигрантов в школах // Этнографическое обозрение. 2019. № 2. № 98–113.
  • Дронов А. М. Языковой вопрос на военной границе Габсбургской монархии в 1850–1870-е гг. // Славянский альманах. 2016. № 1–2. С. 44–54.
  • Зарубежные славяне и Россия. Документы архива М. Ф. Раевского. 40–80-е годы XIX века. М.: Наука, 1975.
  • Иванова А. А. Реальные и виртуальные границы в культурном ландшафте севернорусской деревни // Историко-культурный ландшафт Северо-Запада — 3. Шестые международные Шёгреновские чтения: сб. статей. СПб.: Европейский дом, 2014. С. 311–322.
  • Иванова Л. И. Пространственно-временные границы и этикет общения с духами бани у карелов // Северо-Запад: этноконфессиональная история и историко-культурный ландшафт. Седьмые международные Шёгреновские чтения: сб. статей. СПб.: Европейский дом, 2016. С. 271–283.
  • Караџић В. С. Срби и Хрвати // Видовдан. 1861. Бр. 31.
  • Карановић М. Крајишка ношња на свесловенској изложби и у крајишком музеју // Развитак (Бања-Лука). 1936. C. 223–228.
  • Колекција јесен/зима 1867: српска колекција из Руског етнографског музеја у Санкт-Петербургу: 6. Децебар 2005 — 6. Март 2005. Београд: Етнографски музеј у Београду, 2006.
  • Копривица Ч. Д. Синдром идентичности глубокого приграничья. Приложения к пониманию Краины // Журнал фронтирных исследований. 2019. № 4 (4.2). С. 257–295.
  • Крупенкин Е. Н. Концепция фронтира в современной отечественной литературе: Эвристические возможности и пределы применения // Вестник Брянского государственного университета. 2018. № 1. С. 87–93.
  • Лазић С. Л. Србин од Србина. Загреб: Printery D. Albrechta, 1895.
  • Македонските колекции од фондовите на Рускиот Етнографски Музеj. Скопjе, СПб., 2003.
  • Мастеница Е. Н., Шляхтина, Л. М. Музейный предмет как объект культуры: Актуальные проблемы интерпретации // Рубежи памяти: музей и наследие современной культуры: сб. трудов междунар. науч. конф. СПб.: Институт философии СПбГУ, 2015. C. 178–190.
  • Медић В. Српска народна ношња у Буковици у другој половини XIX и у XX веку // Гласник Етнографског музеја у Београду. 2001. Бр. 64. С. 43–105.
  • Митрович М. На страже сербской истории: Феномен гусле // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2019. № 25 (1). С. 3–22.
  • Михайлова А. А. Монеты в украшениях и костюме балканских славян // Монеты в народной одежде и украшениях. М.: Бослен, 2019. С. 52–63.
  • Михайлова А. А. От музейного артефакта до хэштэга: коммуникации через визуализированные формы этничности // XIII Конгресс антропологов и этнологов России: сб. материалов. Казань, 2–6 июля 2019 г. М.; Казань: ИЭА РАН; Казанский федеральный университет; Институт истории им. Ш. Марджани АН РТ, 2019. С. 313.
  • Николић Д. Одевање Срба граничара Војне Крајине у XVIII и XIX столећу // Српски етнографски зборник. Књ. 91. Одељење друштвених наука. Живот и обичаји народни. Књ. 37. Београд: САНУ, 1978.
  • Нишкановић В. Ношње из Српске колекције Руског етнографског музеја у Санкт Петербургу // Колекција јесен/зима 1867: српска колекција из Руског етнографског музеја у Санкт-Петербургу: 6. Децебар 2005 — 6. Март 2005. Београд: Етнографски музеј у Београду, 2006. С. 32–49.
  • Павловић-Лучић Л. Срби католици // Српски Глас. 1890. № 9.
  • Путеводитель по Московской этнографической выставке. М.: Университетская типография, 1867.
  • Русская этнографическая выставка в Москве 1867 года: фотоальбом. М.: Русская фотография, 1867.
  • Славяне Европы и народы России. СПб.: Славия, 2008.
  • Указатель Русской этнографической выставки, устроенной Императорским Обществом любителей естествознания, состоящим при Императорском Московском университете. М.: Унив. тип. Катков и К°, 1867.
  • Ульрих П., Троицкий С. Сложность «границ»: Постановка проблемы, терминология и классификация // Журнал фронтирных исследований. 2019. № 4 (4.2). С. 234–256.
  • Шарац Момчиловић В. Збирка народних ношњи Републике Словеније у Етнографском музеју у Београду // Гласник Етнографског музеја у Београду. 2012. № 76. С. 252–253.
  • Шарова В. Л. Йосип Юрай Штросмайер и проекты объединения народов монархии Габсбургов: от иллиризма к югославизму // Центральноевропейские исследования. СПб.; М.: Институт славяноведения РАН, 2017. С. 135–149.
  • Шипова Т. Н. Московские фотографы. 1839–1930. История московской фотографии. М.: Планета, 2012.
  • Этнографическая выставка 1867 года Императорского Общества Любителей Естествознания Антропологии и Этнографии, состоящего при Императорском Московском Университете. М.: тип. М. Н. Лаврова и К°, 1878.
  • Юдин П. Е. Политика брендинга территорий и культурное наследие // Теория и практика общественного развития. 2014. № 12. С. 109–111.
  • Arhijerijsko namjesništvo glinsko // Eparhija gornjokarlovacka. 2003. URL: https://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/old_site/Glinsko-L.htm (дата обращения: 01.09.2021).
  • Austria. Bundesministerium für Inneres. Statistische Übersichten Über Die Bevölkerung und Den Viehstand Von Österreich. Nach Der Zählung Vom 31. October 1857. Wien: Bundesministerium für Inneres, 1859.
  • Batušić N. Hrvatski Narodni Preporod 1790–1848: Hrvatska u Vrijeme Ilirskog Pokreta. Zagreb: Povijesni muzej Hrvatske, 1985.
  • Bmardić V. Serežani. Austrijske granicarske pukovnije // Hrvatski Vojnik. 2001. Br. 70. S. 81–85.
  • Dalla-Zuanna G., Rossi F. Comparisons of infant mortality in the Austrian Empire Länder using the Tafeln (1851–54) // Demographic Research. 2010. Vol. 22 (26). P. 813–862.
  • Doseljavanje Srba na područje Banije // Eparhija gornjokarlovacka. 2003. URL: https://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/old_site/Istorija-Banija-L.htm (дата обращения: 01.09.2021).
  • Gavrilović L. Nepostojeće nasleđe zemlje koje nema // Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu — Okviri konstruisanja jugoslovenskog kulturnog nasleđa. 2012. Vol. 61. Beograd: Srpski genealoški centar. S. 39–55.
  • Ivanković I. Etnografski zapisi o narodnim nošnjama Hrvata-katolika na Kordunu // Etnološka tribina: Godišnjak Hrvatskog etnološkog društva. 2003. Br. 33 (26). S. 147–152.
  • Korunić P. Stanovništvo Hrvatske 1802. godine // Historijski zbornik. 2013. Br. 66 (1). S. 47–99.
  • Krestić V. Neprihvatljive ocene o Srbima Vojne krajine // Časopis za suvremenu povijest. 1983. № 15(3). S. 119–135.
  • Kulišić Š. Tragovi arhaične rodovske organizacije i pitanje balkanoslovenske simbioze. Beograd: Etnološko društvo Jugoslavije, 1963.
  • Livada S. Biološki slom i nestajanje Srba u Hrvatskoj (1880–2011): Od višegeneracijskog i starosjedilačkog, autohtonog i konstitutivnog, do manjinskog statusa. Beograd, Novi Sad: Službeni glasnik, 2018.
  • Lucić Z. Jeste li znali: Vojno-povijesna postrojba Serežani — Županja. 2019. URL: https://zupanjac.net/jeste-znali-vojno-povijesna-postrojba-serezani-zupanja (дата обращения: 01.09.2021).
  • Matković P. Hrvatska i Slavonija u svojih fizičnih i duševnih odnošajih: Spomenica za svjetsku izložbu u Beču 1873. Zagreb: Printery D. Albrechta, 1873.
  • Medić V. Srpska narodna nošnja u Dalmaciji, Lici, Baniji i Kordunu // Tradicionalna kultura Srba u Srpskoj krajini i u Hrvatskoj. Beograd: Etnografski muzej u Beogradu, 2000. S. 145–170.
  • Mikulan K. Povijest vojne policije // Hrvatski Vojnik. 2002. Br. 88. S. 82–90.
  • Paštar T. Srbi prisvajaju vrličku narodnu nošnju. 2008. URL: https://www.jutarnji.hr/naslovnica/srbi-prisvajaju-vrlicku-narodnu-nosnju–3932751 (дата обращения: 01.09.2021).
  • Polić M. Novi prilog proučavanju života i djela Petra Matkovića (Senj 1830–Beč 1898) // Riječki teološki časopis. 2008. Br. 31(1). S. 271–283.
  • Salvator L. Die Serben an der Adria. Prague: Heinrich Mercy, 1870.
  • Škiljan F. Identitet Srba u Hrvatskoj // Politička misao: časopis za politologiju, 2014. Br. 51(2). S. 111–134.
  • Škorić Ž. Kabanica kod Južnoslovenskih naroda. Beograd: Istorijski muzej Srbije, 1984.
  • Slunjska graničarska pukovnija. Br. 4. Hrvatski državni arhiv. URL: http://arhinet.arhiv.hr/details.aspx?ItemId=3_9523 (дата обращения: 01.09.2021).
  • Sotirović V. B. Hrvatsko-srbski sporovi oko jezika i pisma u Trojednici (1848–1861) // Slavistica Vilnensis, Kalbotyra. 2005. Br. 53 (2). S. 87–108.
  • Stanić D. Prilog poznavanju kolonizacije pograničja Karlovačkog generalata 1790-ih // Historijski zbornik. 2014. Br. 67(1). S. 93–117.
  • Valentić M. Društvena i gospodarska struktura Prve banske pukovnije 1848–1881. godine // Časopis za suvremenu povijest. 1987. Br. 19 (1). S. 19–76.
  • Valério Th. Serrechaner. 1854. URL: https://www.webumenia.sk/dielo/SVK:GMB.C_12718; https://www.webumenia.sk/dielo/SVK:GMB.C_12720; https://www.webumenia.sk/dielo/SVK:GMB.C_12722 (дата обращения: 01.09.2021).
  • Vukšić D. Žumberački uskoci: Unijaćenje i odnarođivanje. Zagreb: Srpsko narodno vijeće, Arhiv Srba u Hrvatskoj, 2015.
  • Zampis A. Ein Serrechaner. 1848. URL: https://www.invaluable.com/auction-lot/zampis-anton–2546-c-15e411cbf8 (дата обращения: 01.09.2021).